CVRČAK I MRAV

 Biti u SADA. I toga se danas možemo da načitamo. Šta to znači zapravo? Na prvom nivou - raditi ono što prija, a ne ugrožavati drugoga (moja deviza i vaspitna takođe). Međutim, da li je to sve? To SADA je juče bilo budućnost. Ovo SADA ima veze sa SUTRA. Zato RADITI ONO ŠTO PRIJA, zaslužuje dodatak A DA JE U SKLADU SA CILJEVIMA ZA SUTRA. Nekad, priznajem, nije, ali što češće da jeste. Pratiti svoj kurs. Što bi rekao jedan moj užasno drag prijatelj: DEFINISATI ciljeve. Nekima lak zadatak, nekima uh uh veoma teško. 

NE TREBA TI

Često možemo da pročitamo, u današnje vreme, da treba da težimo tome, da nam niko ne treba. Da uživamo u nekim drugim stvarima: prirodi, životinjama, prijateljima, hobijima..aludirajući na to da nama ne treba partner, a vama muškarcima partnerka i da život može da je potpun i bez tog dela. 

Ne slažem se sa time. Postoje emocije i situacije, koje su rezervisane samo za partnera. To ne može niko drugi i ništa drugo u nama da probudi. Toga se ne bih ja tako olako, po novinskim člancima, odricala i klimala glavom.

To su neke nagonske stvari, da nekome dajemo nežnost, pažnju, brigu, na raznim nivoima odnosa. Uzvišen doživljaj. Nikako nepotreban. 

LJUBAV JE NEGOVANJE

Način da se održi odnos, je da se, i kada zaljubljenost mine, ponašamo, baš kao kada smo bili zaljubljeni. Kada postanemo svesni svih tih mana, koje partner ima, kada krenemo da očekujemo ovo i ono, da zadržimo ili obnovimo, ponašanje koje smo imali kada smo, na početku bili zaljubljeni. 

Ljubaznost u ophođenju, osmeh, birati reči, adresirati ljutnju, nervozu, ne istresati je na partnera, jer je eto tu najbliži.

Ili zamisliti da nam je prijatelj. Zna se kako se prema prijateljima ophodimo, sa poštovanjem i odmereno. Nudimo im svoje izdanje bez dijagnoza :) 

Tako se ljubav održava, zaliva i tako traje. 

Oboje. Drugačije ne može. 

PRIHVATANJE

 Prihvatanje, kao početak. Prihvatanje, kao konstantna potrepština.

Prihvataš sebe i šta ti se mili i šta ti se ne mili, ali prihvataš. Prihvatam tebe, njega, nju, ono, ovo... I ti mene. Kad se prihvatamo, ne borimo se. 

Prihvatam i događaje, koji me isprva ugrožavaju. Prihvatam, smirim energiju, isprobavam razne izlaze ka svetlosti. Nekad samo čekam da svane. Odmaram. I svane. Uvek.