Nekada je postojao samo Kolinos. Zafali ti pasta, sidjes do radnje, kupis. Sve ukupno ti treba mozda deset minuta.
Pre nekoliko dana sam shvatila da nam uskoro treba i moja i decija pasta. Mozgam, planiram, rasporedjujem dane u glavi, da uocim taj "luft" kada bih mogla da odem po paste, jer tih pasti nema u mom naselju. A kao da ih i jesam videla, ali opet mozgaj gde i kada poslednji put.
Obisle smo sinoc, prilicno umorne, sa sve kerusom i nekom kesom, u rukama dve apoteke, jos vise radnji i jok.
Jesu li u doba Kolinosa postojali "osetljivi zubi". Znam da mi je jezik otpadao od njega.
Danas, evo me, slobodan dan. Ne idem na posao. Konacno malo pretim prasini, po stanu, nekim vlaznim maramicama za bebe i pasteeeeee kupljene.
Sedosmo u auto, pa se vozismo 15 minuta. Spic neki, eto i u Zajecaru, ponekad postoji. Upekla zvezda, leto stiglo odmah posle zimske jakne i mi srecne sa pastama.
Je l to nekad bilo jednostavnije ili mi se čini? Hm.
Нема коментара:
Постави коментар