DETE

 

Svako ali svako dete je priča za sebe, kao i svako od nas. Nikakve norme nisu važne, važan je tempo svakog deteta. Naravno okolina vas od kad začnete zasipa raznim pitanjima, ali ne obazirite se na to previše. Prohodalo? Još nosi pelene? Noša? Progovorilo? Vrtić? Piše? Čita? Bla bla... Nebitno sasvim. Jedino važno da mu se omogući neometano da se razvija, isključivo svojim tempom. Podrška kad god treba. Podrška za stvari i aktivnosti koje dete samo inicira, jer tada je pravo vreme za njih. Baš tada kada ih dete odabere i kada im posveti pažnju.

Slušanje deteta bez ispravljanja. Presudno. U prvom naletu samo slušanje i razumevanje onoga što mu se dešava. Tek kasnije pokušaj nalaženja rešenja, zajedničkog ako ne uspe samo. Ako dete ispravljamo, kritikujemo kad nam nešto saopštava, postaje nesigurno u vlastiti sud i krenuće da prikriva istinu. Slušanje slušanje i razumevanje. Ključno. I mnogo smeha zabave zagrljaja poljubaca. Uvek je bolje više nego da manjka. Eto ga.