OPROŠTENO SVE

 

Često u današnje vreme, možemo da pročitamo da treba svima OPROSTITI. Možda valja da se razjasni da to oprostiti ne znači, slažem se i ne znači E sad želim da se družimo opet. Ne. Oprostiti znači PRIHVATITI  da je neko nekakav, da je gest bio takav, da je period bio takav, da su mu odluke bile takve, kapacitet toliki itd. Oprostiti znači ne vrteti više pitanja po glavi, analize svakog događaja, svake reči. Oprostiti znači OSTAVITI to. Ono ne volim, ne mrzim, RAVNODUŠNA sam. Skuvan i pojeden ručak. Nekad tako ukusan i po meri a nekad reda radi pojeden, iz dosade ili da se ne baci. Prijao nije. Ili je prijao prvog dana, dok je bio svež, a sutradan jok, al eto izabrasmo ga i sutradan. Što? Nema više tog ŠTO? ako smo OPROSTILI. Kome oprostili? Sebi naravno što tad nismo razumeli, što smo tako birali, toliko eto znali. Najčešće opraštamo teško i gorko tamo gde procenjujemo da je bila baš onako NAMERA, da se tako ophode. Zamišljamo kako su dobro promislili i ipak tako postupali. A šta ako nisu? Šta ako nisu imali niti imaju sada kapacitet da razmisle, da poimaju stvari u širem kontekstu. Jednostavno perspektiva drugačija. Hvala i doviđenja i oprošteno sve.